Proizvodnja i potrošnja mesa živine u svetu raste zbog svojih nutritivnih svojstava i konkurentne cene. To je namirnica sa visokim sadržajem proteina i niskim sadržajem masti, što uvrštava ovaj prehrambeni artikal u dijetetske proizvode. Odlikuje se povoljnim aminokiselinskim sastavom i visokom probavljivošću.
Najveći proizvođač mesa živine je SAD sa 19,8 miliona tona u 2013. godini, dok je najveći izvoznik mesa živine u svetu Brazil sa 3,8 miliona tona. Slede ga SAD sa 3,7 miliona tona i 28 zemalja EU sa 1,3 miliona tona (OECD – FAO, 2014. Agricultural Outlook 2014 – 2023).
Procene pokazuju da se očekuje porast potrošnje mesa živine po glavi stanovnika u gotovo svim zemljama sveta. Na globalnom nivu se za narednih deset godina očekuje povećanje potrošnje mesa živine po glavi stanovnika za 12,8%.
Živinarstvo je grana stočarstva u kojoj se najbrže dolazi do profita, odnosno najbržeg obrta novca, ali se dešava i da zbog tržišnih okolnosti gazdinstva koja se bave ovom vrstom posla brzo propadnu. Na teritoriji Srbije ima oko 26 miliona primeraka živine, a najviše se gaji u Šumadiji i Vojvodini gde se ukupno nalazi oko 20 miliona primeraka.
Najbolji pokazatelj po kojem se meri potrošnja mesa živine u pojedinim zemljama je da se izračuna njegova potrošnja po glavi stanovnika.
Najviše mesa živine po glavi stanovnika se u 2013. Godini konzumiralo u SAD, 44,3 kg. Zatim sledi Malezija sa 43,1 kg, Brazil sa 40,6 kg i Australija 38,4 kg.
U Srbiji je potrošnju živinskog mesa po glavi oko 12 kg i u tom segmentu osetno zaostajemo u odnosu na potrošnju u Evropskoj uniji.
Svi ovi podaci, kako na globalnom tako i na tržištu Srbije i okolnih zemalja, nam ukazuju da postoji prostor za povećanje naše proizvodnje. Sa gledišta pregrupisavanja proizvođača jednodnevnih pilića i velikih fabrika stočne hrane koje vrše tov brojlera povećanje proizvodnje postaje uslov opstanka na tržištu.